Слободно питајте, Републички завод за статистику неће одговорити

Када републичкој статистици поставите питање – како сте ово израчунали, па стигне одговор – драго ми је што мислите да смо преценили обрачун, има ли смисла та преписка? Има, наравно. Треба да остане траг о томе како републичка статистика третира јавност. Ево три питања на која није стигао одговор. Прво питање на које нисмо добили одговор гласи - зашто се на сајту Републичког завода за статистику (РЗС) серија бруто домаћег производа (БДП) свела на период од 2005. до 2018. године? Ако је Србија постојала пре 2005. године – где нестадоше ранији подаци? И, да... када имате намеру да их објавите? Уместо одговора, сазнали смо да је РЗС о ревизији обавестио и државне органе и Међународни монетарни фонд (ММФ). Е сад, пошто јавност не прима писма која РЗС шаље држави и ММФ-у, јасно је да оваквом праксом РЗС крши Статистички кодекс понашања (Еуростат, 2017). А крши га тако што нарушава принцип једнакости корисника у дисеминацији (то јест, дистрибуцији) статистичких производа. Што, наравно, није ни прво, ни најважније кршење овог кодекса. Једнакост корисника је, да подсетим, други принцип у раду озбиљних статистика, и смештен је одмах иза принципа о независности статистике, а испред принципа објективности и поузданости објављених података. Јавност чека и пита – када ћете објавити целу временску серију података о БДП-у? Друго неодговорено питање гласи - зашто РЗС тврди да су квартални рачуни поузданији од годишњих? Може бити, мада то РЗС не каже, да нешто није било у реду са годишњим подацима, па је то требало поправити... Међутим, ако је таквих корекција и било, то се сигурно не би могло подвести под ставку „прилагођавање годишњих рачуна кварталним“ - јер то је забрањен смер кретања у националним рачунима. Чиме се крши следећи принцип Кодекса понашања – онај о објективности и поузданости објављених података. Треће питање које је остало без одговора гласи - зашто РЗС приликом балансирања БДП-а даје предност грубој процени сиве економије, уместо да примат имају много поузданији агрегати, као што су лична потрошња и залихе? Ако је Завод и пре ревизије из 2018. године овако балансирао БДП - онда ни тај посао није ваљао. Као што не ваљају ни резултати. Одступање од два процентна поена у балансирању БДП-а је превелико за сваку статистику која држи до себе. И није ту од превеликог значаја то што РЗС у балансирању даје предност производној страни - то заиста није редак случај у међународној пракси. Оно што је овде преседан јесте то да озбиљна статистика у обрачуну БДП-а даје предност нечему што је по својој природи - „необухватљиво“! У одговору који то није, сазнали смо да је необухваћена економија - необухватљива, по природи ствари. Одлично. Значи, има је, увек и у свакој земљи. Једини изузетак на овом свету је Југославија, 1990. године – где необуваћене економије није било! О томе је директор РЗС већ писао - али, наравно, није одговорио ни на једно постављено питање. А захтев јавности (коју у овој ствари ја заступам) био је да РЗС стави на увид табелу са „грубим проценама“ сиве економије у деведесетим годинама прошлог века. Одговора није било, наравно. Има ли статистика право да се тако поиграва са јавношћу? До дан данас, јавност није добила одговор на три постављена питања, па да их поновим. Зашто нисте објавили податке о БДП-у за период пре 2005. године? Зашто тврдите да су квартални рачуни поузданији од годишњих? Зашто приликом балансирања БДП-а дајете предност грубој процени сиве економије, уместо поузданијим подацима, којима, свакако, располажете? Не очекујем одговор. Не зато што у РЗС нема људи који би га знали, или што не би умели да одговоре на јавности разумљив начин. Даница Поповић

Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар